Окамењени зуб времена

фреско, консолидација и заштита фреске и
камена каменом.

Консервација, а и само извођење унутрашње декорације-фреско сликарства и фасаде имају доста више сродности него што би се рекло на први поглед.

То видимо из процеса који владају приликом њихове деградације, конзервације, извођења, а и настанка самихматеријала који се примјењују. Овде ћемо обрадити процес корозије камена, отапања угљеном киселином, реакцију познату под именом зуб времена и реакцију поновног таложења камена, скамењивања: цементирања код пешчара, консолидације земље код сиге, растом сталактита

Процес је веома чест у природи и љепи примјери су рељефи крашких стјена, пећински накит, бања Памукале, корали, шкољке, фосили разне врсте стјена итд, а лоши су камен у жучи, кућанским апаратима, и скамењена прљавштина на површини фасаде или скулптуре...

Овде се нећемо бавити свим овим, него ћемо покушати истражити могућности примјене процеса окамењавања у конзервацији у сврху консолидације као и испитати могућности модификације рецептура за справљање кречног малтера (обогаћивање гашеног креча с угљен диоксидом односно угљеном киселином, те оптимално отапање агрегата у раствору угљичне киселине), те примјену таквог малтера као подлоге за фреско сликарство или надоградњу камена и зидање.

Није занемарива идеја коришћења овог процеса у производњи грађевинског материјала и градњи.

Окамењивање земље, чију исплативост треба испитати са економског и еколошког аспекта, будући да један молекул у окамењавању долази из угљен диоксида, чија је емисија један од највећих проблема се узме у обзир да се приликом актуелних начина производње грађевинског материјала користи висока температура.

Са естететске стране, пећински накит, корали и фосили Памукале су више него довољан разлог да се овом питању посвети пажња.
Основна поента је у стварању заштитног каменог филма - који настаје описаним хемијско-физичким процесима и одржавао је фреско сликарство и преко 300 година на отвореном простору, под утицајем мраза, кише и вјетра, а данашњи секо живописи ако доживе 50 година добро је.

Није много боља ситуација са фреско сликарством које не оствари овај камени филм него остане тониран малтер. Исти процес је консолидовао и малтер тако да на неким старим грђевинама види се да су камени блокови срасли. Вреди поменути и фосиле који су хиљадама година сачували облике биљног и животињског свјета.

Развојем и примјеном ове технологије очуван би био прицип једнакости материјала, када је ријеч о стјенама које су и настале тим процесом.
О хемијско-физичким условима за стварање растопа постоји доста објављених чланака из области, геоморфологије, хидрологије, конзервације и других области. Нестабилне отопине калцијума синтетички се добијају путем апарата калцијум реактора који се користи у акваристици за раст корала.

Хемизам
CaCO3 ↔ CaO + CO2 жарење
CaO+ H2O= Ca(OH)2 гашење
Ca(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O сушење

Отапање камена се врши карбонском киселином која је најслабија киселина и настаје од
воде и угљен диоксида:

CO2 + H2O <--> H2CO3 угљена киселина

CaCO3+H2CO3= Ca(HCO3)2 отапање

-корозија камена и настаје нестабила отопина камена са формулом Ca(HCO3)2 (калцијум бикарбонат)
CaCO3+H2O+CO2= Ca(HCO3)2 која је растворљива у води и при повољним условима таложи камен.

Ca(HCO3)2= CaCO3+H2O+CO2 литификација

Топљивост калцијева карбоната зависи од киселости1, алкалности и концентрације калција.
Ова три фактора чине фактор топљивости.

Могућа је паралелна примјена четри реакције:

1.карбонизације кречне воде.
Ca(OH)2 + H2CO3= CaCO3 + 2H2O
2.сушења гашеног креча
Ca(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O
3. нестабилна отопина
Ca(HCO3)2= CaCO3+H2O+CO2
4.гашењем креча који може да реагује и са
нестабилном отопином:
Ca(OH)2 + Ca(HCO3)2 =2CaCO3 + 2H2O

Сликарско конзерваторским језиком речено није нужно да малтер очврсне у CaCO3 путем једне реакције, него може путем више њих, поготово ако за резултат имамо отпорнији на зуб времена малтер-камен, односно правилнију кристалну решетку и тиме боља механичка и оптичка својства.

Када користимо нестабилну отопину Ca(HCO3)2 користимо процес у којем настају стјене, сталактити корали, процес који је на старим грађевинама изазивао срастање камена, штитимо фреску а материјал нам је у течном стању те можемо да га користимо и као везиво и консолидант у конзервацији фреске.